Већ 4.000 година жалфија је на гласу као чудесна биљка која лечи многе болести а код неких је народа и на гласу светости. Староримски научник и писац назвао ју је Salvia од латинског глагола salvum што значи спасити – дакле: спаситељица. И данас се тако у многим земљама назива а од те речи долази и њен назив код нас – жалфија.


Записано је да су је стари народи користили не само као лек већ и у разним обредима: Египћани за балсамовање и мумифицирање, стари Римљани су имали читав обред код њеног брања, амерички индијанци су је палили у обредној ватри и носили је око врата при ритуалном плесу …


Можда и наш назив кадуља долази од глагола кадити, јер су је људи користили за прочишћавање својих домова кађењем док није то место у верским обредима а у исту сврху и у светилиштима и у кућама преузео тамјан. Премда предање каже и то да је Свети Јован Крститељ уз госпину траву осветио и кадуљу што тим биљкама даје светост и вечну непромењивост.


Државном биљком прогласио ју је Карло Велики када ју је у својим строгим прописима Капитуларима уврстио међу 72 биљке које се обавезно морају узгајати у свим сеоским, градским и манастирским вртовима (заједно с першуном, чуваркућом, пискавицом, копром, матичњаком итд).


Ценили су је и источни народи – Кинези су за сандук жалфије давали три сандука свога чаја. Но, жалфија је целу ту славу постигла пре свега безбројним примерима своје лековитости. Стари су је народи употребљавали као лек малтене за све болести. Налазимо је у рецептима лекара у старом Египту, Хелади и Риму, на истоку и на западу а у Средњем веку изашла је и књига о њеној лековитости код реуме, болести усне шупљине и грла, пробавних сметњи, упале мехура, ноћног знојења …



УЗГОЈ, БРАЊЕ И СУШЕЊЕ

Жалфија је самоникла зељаста биљка с копљастим и овалним баршунастим листовима прекривеним густим длачицама с обе стране. Расте у камењарима Медитерана у ниским грмовима. Млада је светлозелена до љубичаста, цвета у малим белим, плавим и ружичастим класовима на врху стабљике. Стабљика јој с временом одрвени, животни јој је век шест до седам година.


То је биљка сунца и топлоте, осетљива на мраз и превише влаге па је континенталци и посебно северњаци морају сејати и неговати. Сеје се у априлу и мају. Семе се само мало покрије земљом. Ђубри се сваких месец ипо дана мешавином азота, фосфора и калијума. Може се узгајати и из расада. Најбоље на мирном и сунчаном месту, у заветрини. Није посебно осетљива на врсту тла.


Можемо је узгајати и као саксијску биљку у кући, на сунчаном прозору. Ако листови почну жутети, значи да јој треба више животног простора, тј. места и земље. Ту се може узгајати до лета а онда је пресадимо у врт на описано место. До зиме ће се развити, у пролеће се ореже (не старе основне гране). Листови се беру пре цватње у априлу, цвет се бере у мају и јуну. Будући да јој нарасту нови листови, могу се брати током целе године. Суши се на сеновитом и промајном месту. Цвет жалфије воле и пчеле па је њен мед један од најлековитијих.




ШТА ЛЕЧИ

Опште је мишљење да "кадуља чисти крв и цели организам". То не значи ништа. Али доказано је да жалфија има антибактеријско, антивирусно и антифунгицидно деловање, што ће рећи да је добар борац против бактерија, вируса и разних гљивица, односно разних упала. Па онда, лечи желудац, црева, жуч, бешику и мокраћне канале. Помаже код болести усне шупљине, грла и крајника. Код кашља, прехладе, бронхитиса и грипа. Сређује циклус и хормонске тешкоће код жена. Помаже код нервозе и депресије. Регулатор је знојења у болести као и у пубертету, адолесценцији и климактеријуму. Побољшава памћење и може спречити Алцхаимерову болест. Користи код кожних болести, лечи гнојне ране и чиреве. Благи је афродизијак. Припрема се у облику чаја, опарка, тинктуре, уља, купке, облога, ракије и вина. Чај и опарак најчешћи су приправци шалфије за лечење здравствених тегоба.



ЧАЈ ОД ЖАЛФИЈЕ

Припрема се тако да се у четврт литре кључале воде стави једна чајна кашичица уситњене жалфије и пусти да на лаганој ватри отклопљено кува три минуте. Скине се с ватре, нека одстоји десетак минута. Процеди се и пије две до три шољице дневно, зависно од тегоба. Ако се ради о упали грла, крајника и болестима дисајних органа – топао чај заслади се с медом.



ЖАЛФИЈИН ОПАРАК

Кашичица осушених уситњених листова жалфије прелије се с два ипо децилитра кључале воде и остави да одстоји пола сата. Процеди се и пије топло. Код тегоба с пробавним органима пије се једна шољица пола сата пре јела. Опарак је делотворан и за испирање и гргљање код болести грла и усне шупљине.



ЖАЛФИЈА У МЛЕКУ

Кашичица сувих жалфијиних листова кува се у четврт литре млека три минуте. Охлади се да остане топло и дода две кашичице домаћег меда. Узима се учестало током дана по једна кашичица. То је средство против кашља, које се може давати и деци.



ТИНКТУРА ОД ЖАЛФИЈЕ

Справља се тако да у децилитар 70-постотног алкохола (етилног) ставимо 20 грама уситњеног жалфијиног листа. Оставимо да стоји на топлом месту месец дана. Оцедимо, преместимо у одговарајућу бочицу. Користи се тако да се уз помоћ капаљке 10 до 15 капи стави у мало воде, сока или чаја и попије три пута дневно или испира и гргља, већ према тегобама. Користи код свих здравствених проблема у лековитом опсегу деловања кадуље. Пажња – забрањено за труднице и децу.



ОБЛОЗИ

Један од старих рецепата је и овај: изгњечене листове свеже жалфије ставимо на чисту ланену крпу или стерилну газу и привијемо на рану или на гнојни чир.



КУПКА

У пет литара хладне, најбоље изворске воде ставимо 200g жалфије. Нека одстоји 12 сати. Излијемо у припремљену каду за купку с топлом водом. То је добро средство за тегобе с мокрењем и за кожне болести, за кожну болест питиријазу (pytiriasis versicolor) добро је уз купку пити и чај, због промене структуре зноја.



УЉЕ ОД ЖАЛФИЈЕ

За припрему купке може се користити и жалфијино етерично уље. Десет капи уља у пола литре млека. Добро промешамо и улијемо у каду с водом припремљеном за купање. Жалфијино етерично уље добија се поступком дестилације воденом паром најбоље младих листова и гранчица жалфије. Осим за купку приправци од жалфијиног уља користе и се за инхалацију код упале дисајних органа и синуса у комбинацији с уљима сличног деловања, за испирање код упале усне шупљине и грла, за масажу, за освежавање и дезинфекцију простора.



РАКИЈА ОД ЖАЛФИЈЕ И МЕДА

250 листића жалфије потопимо у 1,5 l ракије, најбоље квалитетне неутралне лозоваче. Оставимо да одстоји три недеље. Оцедимо и помешамо са килограмом ипо меда по избору – од по боји и укусу неутралног багрема до јаког и опорог кестена. Распоредимо у три боце од литре. Добро зачепимо и боцу повремено протресемо и неколико пута окренемо. Нека дозрева још две недеље. Користити у малим количинама. Посебно је доброг укуса ако боцу држите у фрижидеру.



ЖАЛФИЈИНО ВИНО

У литру квалитетног црног вина – плавац, франковка, теран – ставимо 100g уситњених жалфијиних листова. Нека две недеље одстоји на сунцу уз повремено потресање и окретање. Процедимо. Попити после јела по једну малу чашицу.



ЖАЛФИЈИН СИРУП

Ако имате поље жалфије или још боље ако вам је при руци жалфија приморских камењара имате главну ствар за одличан врло укусан и уз то здрав сок од жалфије. Јер, за то нам треба.

100 цветова жалфије
4 kg шећера
4 литре воде
10 лимуна

Уберете сто жалфијиних цветова тако да се цветом сматра онај цветни клас на врху стабљике. Прокувајте шећер и воду, по могућности – изворску. Охладите. Умешајте сок од 10 лимуна. Убаците 100 жалфијиних цветова. Промешајте. Оставите да одстоји поклопљено – два дана. Оцедите. Сместите у боце и добро зачепите. Стерилизујте у врућој води или рерни. Пије се попут сваког сирупа, помешано с водом.



ЖАЛФИЈА У КУХИЊИ

Жалфију као зачин треба пажљиво дозирати и с њом не конкурисати другим зачинима. Иде с супама, поврћем, сиром, тестенином, рибом, месом. Пробајте је додати телећој џигерици или ражњићима између комадића меса. Добићете аутентичан укус. Ево још неколико предлога за јела с жалфијом.


Сос за тестенину

Пикантни сос од жалфије и горгонзоле одличан је прелив за шпагете, фусиле, макароне или још боље – њоке.

Састојци:
10 листова жалфије
200g горгонзоле
4 dl павлаке за кување.
1 dl маслиновог уља
главица лука
чен белог лука

У широј посуди загрејати маслиново уље и лагано пропржити жалфију. Извадити је и на исто уље одмах убацити ситно насецкани лук и кратко попржити док се не опусти. Убацити уситњени бели лук и пустити да замирише. Додати горгонзолу изрезану на коцкице и павлаку за кување те мешати док се све не претвори у јединствену густу смесу. Прелити по тестенини.



Сир с жалфијом

Ово је врло једноставно освежавајуће летње јело.

Састојци:
3 кашике свежих жалфијиних листова
свежи крављи сир (1/4 kg)
1 чен белог лука
сок од пола лимуна

Добро уситните жалфију, бели лук и помешајте је с лимуновим соком. Све убаците у сир и добро промешајте да се све прожме. Оставите преко ноћи (или дана) у фрижидеру.



Жалфијин чипс

Ево једног предлога за неку посебну пригоду, која заслужује шампањац.

1 шака листова жалфије
100g брашна
1 dl белог вина
со
бибер
1 јаје
уље

Листове свеже жалфије оперите и добро осушите. Припремити све као да ће те пржити одрезак, само што нам уместо млека треба добро суво бело вино. Дакле, размутите јаје у вину с мало соли и бибера, добро мешајте све док не добијете густу смесу, нешто гушћу од оне за палачинке. Убаците листове жалфије, добро промешајте. У тигању загрејте уље, као за помфрит, одвојено убацујте листове жалфије и пржите их до боје злата и стања хрскавости.

Сувишне масноће решите се тако да пржене листиће пре послуживања ставите на папирнати убрус.
Уз речени шампањац листићи жалфије могу ићи сами или још боље у комбинацији са моцарелом. Никако не са француским камамбером, који иначе одлично пристаје уз шампањац, јер је жалфија већ довољно ароматична.

Овај жалфија-чипс може ићи и у не тако свечаној варијанти у комбинацији с домаћим не љутим ајваром а онда сир нека буде неки полутврди – едамер или ементалер. А вино је оно исто које вам је служило за поховање листова.



ОПРЕЗНО С ЖАЛФИЈОМ!

Као и сваки делотворни лек тако се понаша и жалфија. Уз калцијум, калијум, натријум, најважнији садржај жалфије је етерично уље, Има га у целој стабљици а највише у листовима. У осушеној биљци има га од 1,6 до 2,7 посто. Главни састојак жалфијиног етеричног уља је тујон. Зависно о станишту, добу године и дана има га и до 60 посто. Управо тај тујон даје јој онај снажан карактеристичан и опојан мирис, којим лети одише читав Медитеран. Захваљујући тујону жалфија делује антисептички. Али управо тај тујон може бити опасан за средишњи нервни систем и имати лоше последице за здравље. Жалфију не смеју узимати особе које болују од падавице и они који имају високи притисак. Опрезно је требају узимати труднице, дојиље и деца а тинктуру од кадуље никако. Нико је не би смео узимати кроз дуже време у већој количини или концентрацији. Последице претеривања могу бити узрујаност, убрзани пулс, сува уста, несаница, замагљивање па и несвестица.


Неко опште правило је да се приправци жалфије у прописаним количинама за поједине случајеве узимају не дуже од месец дана и да пауза буде најмање две недеље.





Младен Геровац




Текст преузет са http://dobarzivot.net/